Korice za dvojezičnu knjigu 29 pesama dva katalonska pesnika: Enrik Kazases i Dolors Mikel, koju su preveli Siniša Zdravković, Jelena Petanović, Pau Bori, Hristina Vasić i pesnici Milutin Petrović i Vladimir Kopicl. Izdavač Treći Trg.
Koristila sam deo starih katalonskih novina sa početka 20. veka, sa divnom tipografijom, i tu negde među oglasima ubacila sam i bar kod. U kombinaciji sa fotografijom zemlje, onako kako uvek vidim Kataloniju, oker-crvenkastu.
Ponovo Ivy League font, za broj 29, a font koji sam koristila za imena autora je divni Bosko Block, čiji autor je Jonathan Hill.
Cover for bilingual book 29 Poems by two Catalan poets Enric Cassases and Dolors Miquel, translated by Siniša Zdravković, Jelena Petanović, Pau Bori, Hristina Vasić and by poets Milutin Petrović i Vladimir Kopicl. Publisher: Treći Trg.
I used part of old Catalan newspaper from the begining of 20th century, with beautiful typography, and somewhere between ads I've put the barcode. In combination with photo of the ground, the way I always see Catalonia, red ochre.
Again Ivy League font, and for the author names I used font Bosko Block by Jonathan Hill.
Evo i jedne pesme Enrika Kazasesa na srpskom i katalonskom:::
JAKO I SLABO
A Vi, Vreme, šta znate o meni?
Blanka Ljum
mogu da trabunjam kao neizlečivi pijanac predviđajući tvoje misli
mogu da zavijam kao pas kad izađe mesec iza dva oblaka
mogu da upozorim kad nailaze ljudi bez pokreta i zvuka
mogu da priskočim susednom stolu i upalim sveću
mogu pred gospodom da zapalim protokol
mogu da slomim sat i započnem drugo računanje vremena
mogu da pomeram kosti i mašem granom usred šume
mogu da volim – nemoj misliti da ne mogu – mogu
ali sa srcima lopova što dižu u vazduh kamenje najneophodnije
ne mogu ništa da uradim
ne mogu sa njima ništa
mogu da pevam nina-nana detetu i istopim mu nemir
mogu da putujem dedinim stopama
mogu da budem hiljadu i jedan glas nabujale reke
mogu da uđem u dušu, da otvorim prozore za veliko čišćenje
mogu da naučim da postanem mudar samo kad gledam kako tetka seče hleb
mogu pomoći bilo kom da živi dalje i bliže od zakona i normi
mogu da delim imunitet progonjenima koje tribunali gone
mogu da volim – nemoj misliti da ne mogu – mogu
ali sa usranom smrću u zao čas
što prelazi reku u venama i kuca
ne mogu ništa da uradim
mogu da ti napravim čaj od sedam trava da te od sveg čuva
mogu da te čekam pored mora koliko god treba
mogu da te tražim visoko u brdima
mogu da skupim mrvice samoće na drugoj obali plača
mogu da izmislim dadà i ljubav sve iz početka
mogu da vaspitam zaljubljeno dete koje će povući vojske
mogu da izvučem patnju kao vodu iz bunara
mogu da volim – nemoj misliti da ne mogu – mogu
ali protiv ratova imbecila koji napadaju kosti
protiv imbecila boga rata koji slama tela
ja sam ne mogu
Prevod: Milutin Petrović, Jelena Petanović
Poem by Enric Cassases
FORT I FLUIX
I vós, Temps, què sabeu de mi?
Blanca Llum
puc estripar com un borratxo terminal endevinant-te els pensaments
puc udolar com un gos quan surt la lluna entre dos núvols
puc avisar si ve gent sense moure’m ni fer cap soroll
puc abordar la taula del costat i encendre-hi una espelma
puc fer esclatar al nas dels senyors la proto-col
puc rompre el rellotge i encetar-te una altra casta d’hores
puc moure els ossos i brandar la branca al mig del bosc
puc estimar – no et pensis que no puc – puc
però amb el cor dels lladres que dinamiten pedres les que fan més falta
poc hi puc fer-hi re
no hi puc fer re
puc cantar non non al nen i dissoldre-li el neguit
puc fer camí amb el caminar de l’avi
puc ser les mil i una veus del riu que baixa ple
puc arribar-me ànima endins a obrir finestres fer dissabte
puc aprendre a fer-me savi només de veure
com la tia talla pa
puc ajudar qui sigui a viure enllà i ençà de lleis i normes
puc repartir impunitat als perseguits dels tribunals
puc estimar – no et pensis que no puc – puc
però amb la merda morta en mala hora
que passa el riu de les venes i truca
no hi puc fer re
et puc fer l’aigua de les set herbes que preserva de tot mal
et puc esperar vora mar el temps que calgui
et puc venir a buscar muntanya endins
puc arreplegar molles de solitud a l’altra riba de la plorera
puc inventar dadà i l’amor completament de nou
puc criar la criatura enamorada que desactivarà els exèrcits
puc pujar patiment amunt com aigua de pou
puc estimar – no et pensis que no puc – puc
però contra les guerres dels imbècils que ataquen els ossos
contra l’imbècil déu de les guerres que trenca els cossos
jo sol no puc
No comments:
Post a Comment