Saturday, November 3, 2012

Biserka Rajčić, Moj poljski pesnički XX vek



Dizajn korica za antologiju poljske poezije XX veka, Moj poljski pesnički XX vek, 117 pesnkika u izboru i prevodu Biserke Rajčić.
Izdavač Treći Trg, tt edicija za svetsku književnost.

Cover design for the Anthology of Polish poetry of the 20th century, My Polish Poetical 20th Century, selected and translated by Biserka Rajčić
Publisher: Treći Trg, tt- edition for world literature


Biserka Rajčić
Tadeuš Ruževič
NORMALAN PESNIK

katkad me brine što
sam toliko normalan
pisao sam, negde nekada
o tome Ne brine me ali počinjem
da razmišljam o tome da nije
normalno što „pesnik“ nije
„fenomen“
krajnje je vreme da kreiram sebe
pesničkog živopisnog sumanutog
(malčice) šizofreničnog malčice zaljubljenog
jer ništa što volim nije „pravedno“
to što volim da šetam pešice i što sam
muž samo jedne žene
prema uputstvima apostola Pavla

što ustajem u šest ujutru
idem u kupatilo
i tako dalje

što ne nosim ni bradu
ni bradicu
ni lokne koje mi padaju
niz ramena

na časak razmišljam o smrti
popravljam neku pesmu
zatim se zagnjurujem
u život

uveče cepam
sledeću stranicu kalendara
24 septembar 2007
267. dan u godini
Sunce izašlo u 6.24
zašlo u 18.31
na poleđini stranice
recept za spremanje kotleta
kotlete pržimo na jako zagrejanom (...)
da porumene s obe strane
prethodno ih uvaljavši u mrvice (...)

pre spavanja čitam
razne mesečnike dvo-
mesečnike tromesečnike
umetničke književne
i vidim (s čuđenjem)
da pesme mojih poznatih
kolega (i koleginica)
polako počinju da liče
na moje pesme
a moje stare pesme
da liče na
njihove nove pesme


Vislava Šimborska
MAČKA U PRAZNOM STANU

Umreti – to se mački ne radi.
Jer šta će započeti mačka
u praznom stanu.
Penjati se po zidovima.
Provlačiti između nameštaja.
Tobož ništa tu nije promenjeno, a ipak je promenjeno.
Tobož ništa pomereno
a ipak je porazmeštano.
I uveče lampa više ne svetli.

Čuju se koraci na stepeništu,
ali to nisu oni. Ruka koja stavlja ribu na tanjirić,
takođe nije ona što ju je stavljala.

Nešto tu ne počinje
u uobičajeno vreme.
Nešto se tu ne odvija
kako treba.
Neko je tu bio,
a posle iznenada nestao
i uporno ga nema.

Zavirilo se u sve ormane.
Protrčalo kroz sve police.
Zavuklo ispod tepiha i proverilo.
Čak prekršila naredba
i razbacali papiri.


Šta više da se uradi.
Spavati i čekati.

Neka se on samo vrati,
neka se pojavi.
Videće već
da se s mačkom tako ne može.
Ići će prema njemu
kao da uopšte neće,
lagano,
na vrlo uvređenim šapama.
i za početak nikakvih skokova ni piske.

No comments:

Post a Comment