Ivan Miljaković, Živa ogledala stiha

Dizajn korica za knjigu poezije Ivana Miljakovića, Živa ogledala stiha.

Izdavač: Nova Poetika, 2012.

Hor postupaka

Uplivi tamne energije kroz spoljašni čin tela

u centar za isijavanje stihova.

To je pesnički postupak prirode.

I moj ustanak za slom i rad.

Moje izjednačavanje emotivnog i tehničkog.

Utovari uglja. Košenje trave.

Ispijanje crnog mora... kroz nos.

Nijedna definicija poezije nije prevaziđena.

Ona je u redizajniranju.

Nova iskustva i saznanja ne potiru prošla.

Proganjaju me riblje kosti.

Treba proći kroz sve - umožavajući kreativnu moć.

Čistim prljavštinu ispod noktiju.

Eksploatirati - sintetizovati i eklektirati.

Čitam stripove o Betmenu, Konanu i Metabaronima.

Pesnik je reaktor i transformator.

Skrivena zver netaknute prirode.

Ubod u srce.

Injekcija adrenalina pokrenula je život.

Reči kao osećanja kao konstrukcije

organizovano se rasprskavaju

iz otvorenog grudnog koša

kao pravoslavo - feministički angažovane sirene.

Te reči su moji kućni ljubimci.

Hranim ih mašću.

Debeli za šutanje po ulici.

Perverzni za iživljavanje.

I hor je stigao.

Slavim Svetog Nikolu.

Hor peva tehnologiju mame.

Hor marinaca - ubica.