Dizajn korica i prelom knjige pesama Nešto si zaboravio Damira Nedića, pesnika iz Kragujevca.
ŠANK SPASA
Hladno je biti pušač u Nemačkoj.
Zimski mrak grize prerano.
Mimoza na prijemu donosi gorušicu.
Sve je pre vremena na vreme.
Jelke, pokloni, odkloni, hoteli, ručkovi...
U jutro, u sutra...U TRŽNI CENTAR!
U centru nekruga kružni šank.
Ona toči sveže bavarsko pivo.
Na levoj prkosnoj obrvi,
desnom i levom uhu,
pirsinzi bezbolni.
Korača čvrsto kao firer.
Smeje se kao pijani istok.
Štiti od žurbe i mržnje.
Na levom oku zaspale šiške,
iznad desnog uha istrgla kosu,
na desnoj nadlaktici rodila note.
Ne znam kako se zove,
možda Inge.
Ima tvrde pokrete i jezik,
u očima toplinu dalekih prostora.
Uzela je bebu.
Šiške joj poskakuju,
oči farbaju sveže trule izloge.
Zalutali gen,
zaključih.
Eto, radila je za šankom,
zvala se ne znam kako
i nastavila da živi u ovoj pesmi.
A možda, kažem možda
se zvala baš Inge.
No comments:
Post a Comment