TKV stencil & banner for the BPBFestival

Zid u ulici Kraljevića Marka, blizu (čuvenog) španskog bara Casa Garcia. Nažalost, od parkiranih automobila ne može da se fotografiše ceo rad tako da sam sklapala iz delova. Super što smo se TKV i ja složile oko izbora boja za festival, žutozelena+magenta+cyan+crna, obožavam njen rad... TKV myspace profil
Ovde je koristila deo pesme Miloša Komadine Svetlosti koje nemam

СВЕТЛОСТИ КОЈЕ НЕМАМ
Виђам те ореоле посвуда,
не само око твоје главе и руку, драга.
Носе их сва мала деца, тела им светле,
и онај голишави циганчић до паса у гипсу,
што седи на углу моје улице и проси,
и он приметно сија тако испруженом руком.
Видим срећне светлости посвуда,
налазим их на најнеочекиванијим местима,
и готов сам да помислим да собом носе тугу,
а нису ни печат ни даровани знак
по којем бих нешто могао да препознам.
Видим жену која иде с пијаце,
бије из ње светлост око проседе косе,
као нека правилна паучина распрела се зракасто.
Ореоли на људима, на женама, на сваком детету.
Често се у свој лик загледам,
у огледалу, излогу, прозорском окну, не намерно.
Не тражим ту вашу светлост, не знам шта тражим.
А ти, кад смерно изађеш из тамне собе,
на вратима остаје светао обрис твог лика и тела,
и ја који не поседујем светлост приближавам тај обрис,
умањујем га или га повећавам по жељи.
Кад бих могао више од тога што могу...


The Wall in Kraljevic Marko's street, close to the (famous) spanish bar Casa Garcia. Unfortunately, because of many cars, it is not possible to see and take photo of the entire work, so I made it out of pieces. It's great that TKV and I agreed about the choice of colours for the festival (yellowgreen+magenta+cyan+black), I love her work...TKV myspace profil
Here she used part of the poem by Milos Komadina Those Lights I don't have

THOSE LIGHTS I DON’T HAVE
I see these auras everywhere,
not only around your head and your arms, darling.
All little children have them, their bodies shed light,
even that half-naked Gypsy boy with a plaster cast from
the waist up
sitting at the corner of my street and begging,
he’s shining visibly with his extended hand.
I see these cheerful lights everywhere,
I find them in the most unusual places,
and I almost think that they carry sadness within,
though there is neither a seal nor a birthmark
to help me recognize their meaning.
I see a woman coming from the market,
the light pours from her greyish hair,
resembling a meticulous spider web as it radiates outward.
Auras are placed on men, on women, on all children.
I often look at my reflection
in a mirror, in a shop window, in a windowpane, and it’s
not deliberate.
I’m not after that light of yours, I don’t even know what
I am after.
And you, when you come out of your dark room shyly,
the shiny shape of your face and your body stays in the doorway,
and then I, with no light whatsoever, try to approach that shape,
diminishing it or enlarging it at will.
If only I could... more than I can...

translated by Nina Zivancevic

Baner u Centru za kulturu Stari grad u okviru festivalske izložbe Kuća poezije. | Banner in the Cultural centre Stari grad, part of the Festival exhibition House of Poetry.