Izdavač: Treći Trg
(na koricama crteži Tadeuša Ruževiča)
Cover design for a book Selected Poems by Tadeusz Różewicz, translated by Biserka Rajčić.
Publisher: Treći Trg
(on the cover drawings by Tadeusz Różewicz)
FRENSIS BEKON ILI DIEGO VELASKEZ
NA ZUBARSKOJ STOLICI
pre trideset godina
počeo sam u stopu da pratim Bekona
tražio sam ga po pabovima galerijama
mesarama
po novinama albumima na fotografijama
sreo sam ga u Kunsthistorisches Museum
u Beču je stajao ispod portreta
Infantkinje Margarite
Infantin Margarita Teresa in blauem Kleid
Diego Rodriguez de Silva y Velázquez
moj je pomislio sam
ali to nije bio on
posle smrti
posle odlaska Frensisa Bekona
stavio sam ga ispod zvona
hteo sam da razgledam slikara
sa svih strana
imajući u vidu
njegovu prirodnu sklonost
ka bekstvu ka nestajanju
ka piću
ka premeštanju
u vremenu i prostoru
od paba do paba
u vidu baroknog putta
koji je izgubio šešir
i crvenu čarapu
morao sam ga
smiriti
nekoliko nedelja
odlazio sam u Tejt galeriju
zatvarao sam se s njim
i jeo očima
vario sam njegov strašan
komad mesa kopuliranje strvine
zatvoren u sebi
vodio sam dalje svoj dijalog
sa Saturnom koji je bio zauzet
jedenjem vlastite dece
čoveka ubijaju kao zver
video sam furgone masakriranih ljudi
koji neće biti spaseni
napisao sam 1945 godine
pod uticajem alkohola Bekon
postajao topao druželjubiv
štedar gostoljubiv
poznanicima naručivao
šampanjac kavijar
pretvarao se u anđela
s krilom umočenim
u kriglu piva
većinu mojih slika – govorio je –
napravio je čovek
u stanju Nemira
pri slikanju jednog triptiha
pomagao sam sebi pićem
samo jednom je uspelo
promrmljao je
crtajući prstom po staklu
Lager Beer Lager Beer
slikao sam 1962 godine
raspeće
ponekad mamuran
jedva znajući šta radim
ali toga puta je uspelo
Bekon je postigao transformaciju
razapete osobe
u okačeno mrtvo meso
ustao sa stola i rekao tiho
tako smo očigledno meso
potencijalna strvina
kada odlazim u mesarsku radnju
uvek mi se čini neverovatnim
što ja ne visim na kuki
to je verovatno puka slučajnost
Rembrant Velaskez
tako su verovali u uskrsnuće
tela pre početka slikanja molili se
a mi se igramo
savremena umetnost postala je igra
od vremena Pikasa svi se
više ili manje uspešno
igramo
da li si video Direrov crtež
ruke sklopljene za molitvu
očigledno je da su pili jeli ubijali
silovali i mučili
ali su verovali u vaskrsenje tela
u večni život
šteta što... mi...
nije dovršio otišao je u sebi poznatom
pravcu
prošle su godine
u lovu na Bekona
pomagao mi Adam
pesnik prevodilac
vlasnik nalivpera
nastanjen u Londonu
i Norviču
(a krije se i u Delftu)
12 juna 1985 godine
napisao mi je:
Dragi Tadeušu
bio sam danas na velikoj Bekonovoj izložbi
mislim da bi Ti pričinila veliko
zadovoljstvo. Uputio sam se s priličnim na-
porom,
ali ne žalim, jer one rane nazgrižene glave
kompozicijski i koloristički su
veoma efektne. Međutim nisu mi uverljive
nove slike. Kao što sam Ti već pisao
doći ću u Vroclav (...)
(na poleđini reprodukcija Head IV
– 1948 – 1949 –)
Adame ja
ne mogu da se obratim
Bekonu
On ne zna poljski
ja ne znam engleski
reci mu da sam debitovao Nemirom
1947 godine
napisao sam: ružičasti ideali...
raščerečeni
vise u klanicama (...)
Godine 1956 napisao sam:
još dišuće meso
ispunjeno krvlju
hrana je
tim savršenim formama
zbijeni u gomili nad plenom
da ni ćutnja ne može da prodre
spolja (...)
the breathing meat
filled with blood
is still the food
for these perfect forms
obojica smo putovali
kroz Jalovu zemlju
Bekon je pričao da voli
da posmatra svoje slike kroz staklo
čak Rembranta
voli pod staklom
ne smetaju mu slučajna lica
koja se odražavaju na staklu
i sliku čine nejasnom
prolaze
ja
ne volim slike pod staklom
vidim sebe tamo sećam se da sam jednom
posmatrao nekolicinu Japanaca
udubljenih u osmeh Mona Lize
vrlo živahnih
Đokonda je ostala nepomična
u staklenom kovčegu
posle te dogodovštine
više nikada nisam otišao u Luvr
Đokonda se smeškala ispod brka
Bekon zatvorio u kavez
papu Inočentija VI
zatim Inočentija X
i Pija XII
Infantkinju Margaritu u plavom
i nekakvog državnog tužioca
sve te osobe počele su da viču
godine 1994
14 februara
na svetog Valentina
na staklenom ekranu
pokazao mi se Frensis Bekon
okrugla glava ovalno lice
izgužvano odelo
slušam Bekona
posmatram portret
crveno lice pape Inočentija VI
posmatram krotko lice Infantkinje
pokušavao sam da pokažem
pejzaž usne duplje
ali mi nije pošlo za rukom
Bekon je govorio
u usnoj duplji nalazim
sve lepe boje
slika Diega Velaskeza
staklo prigušuje krik
pomislio sam
Bekon je vršio svoje operacije
bez anestezije
to podseća na praksu
zubara iz XVIII veka
Zahnextraktion
sekli su takođe gnojne rane čireve crni prišt
to ne boli govorio je Infantkinji
molim vas otvorite usta
nažalost nemam sredstava za anesteziju
to će boleti
Infantkinja na ginekološkoj stolici
Papa Inočentije VI na električnoj stolici
Papa Pije XII u čekaonici
Diego Velaskez
u zubarskoj stolici
prijatelj George Dyer
before a Mirror – 1968
ili na klozetskoj šolji...
slikao sam otvorena usta
Pusenov krik u Šantiju
i Ejzenštajnov krik na stepenicama
slikao sam
na osnovi od novina
na reprodukciji reprodukcija
u uglu mog ateljea
ležala je gomila novina fotografija
kao mlad čovek
kupio sam sebi u Parizu
knjigu o bolestima usne duplje
Bekon je razgovarao sa Dejvidom Silvestrom
i nije obraćao pažnju na mene
hteo sam da ga provociram
i pitao da li je čuo
za truleću usnu duplju Zigmunda Frojda
pred kraj života čak je verni
pas bežao od svog gospodara
ne mogavši da podnese smrad
zbog čega niste slikali
nepca onog koga je pojeo
lepi rak
Bekon se pravio da ne čuje
ti vaši modeli se cepaju
kao oblaci kojima deru kožu
opet ste stavili papu
Inočentija ne znam kog
u rernu
opet hoćete onoj tihoj
snenoj lepo doteranoj i naslikanoj
Infantkinji
da date
„die Applizierung” des Klistiers
opet sam hteo da molim Adama
za pomoć ali Adam
se smeškao
jeo „sendvič” s tunjevinom
i pio hajneken
reci mu Adame
reci mu
molim te „na engleskom”
da su za mene zatvorena usta
najlepši krajolik
usta Nepoznate iz Firence
Andrea Della Robbia
Ritratto d’Ignota –
Portrait of Unknown Woman
i još mu reci
da se Franc Kafka bojao otvorenih
ustiju zuba punih mesa i zlatnih krunica
to sam stavio u komad Klopka
koji je izvođen u Norviču
šteta što Bekon nije naslikao
portret Eliota koji pati
od zapaljenja pokosnice
s licem umotanim u kockastu
maramu
Adam je sada jeo sendvič
s dimljenim lososom
Tadeušu! to je već treća krigla
upozorio sam Te da je Ginis
jak
pitaj gospodina Františeka
da li zna šta je rekao Vondraček
o ustima i zubima
Adam je ostavio nalivpero
Der Mund ist plötzlich
der Zähne überdrüssig
rekao je Vondraček
Bekon se obratio krigli piva
nikad mi nije uspelo
da naslikam osmeh
uvek sam gajio nadu
da ću biti u stanju da naslikam usta
kao što je Mone naslikao
zalazak sunca
a slikao sam
usta puna krika i zuba
raspeće? još jednom ponavljam
to je jedina slika
koju sam slikao pijan
ali ni piće ni narkotici
ne pomažu u slikanju
jedino što čovek postaje pričljiv
čak brbljiv
zbogom Frensise Bekone
napisao sam o Tebi poemu
više Te neću tražiti
kraj tačka
ah! još naslov poeme
„Frensis Bekon
ili
Diego Velaskez
na zubarskoj stolici!
stvarno nije loš
nijedan od irskih
ili engleskih kritičara
i pesnika
nije izmislio
takav naslov
možda sam nepotrebno
tom naslovu dodao
ovu dugu dugu poemu
ali čovek uz pivo
postaje pričljiv
čak brbljiv
februar 1994 – mart 1995
No comments:
Post a Comment