Treća knjiga poezije Milana Mijatovića, i druga po redu koju dizajniram za njega, Napušavanje, u izdanju beogradskog Libera, u ediciji Total Underground.
Mali intro ako niste do sada čitali ili slušali Milanovu poeziju, ako niste bili na nekom od događaja koje organizuje, ako ne znate šta je Poezin:
Sebe smatram eksplicitnim pesnikom. Zanima me stvarnost. Verujem da jezik poezije i jezik običnih ljudi ne treba da se razlikuje.
Ne mislim da sam originalan. Za mene je poezija postupak uzimanja gotovog materijala i obrade slične kolažnom postupku. Ne verujem u tajne. Ne volim šifrovanu poeziju.
Zastupam ideju da je savremena poezija stvar razvijene demokratije a ne elite ili grupice ljudi koja ljubomorno čuva svoje šifrovane poruke za odabranu čitalačku publiku.
Milan Mijatović
i jedna od pesama:::
TELA SU ELEKTRIČNA I VRELA
Tela se neprekidno sudaraju
četiri rupe, bezdani u glavi
tamo gde su nos, oči i usta
u klubu - u mraku - u krevetu
pomešana sa senkama
znoje se u noći
Mogu da osetim kako drhte
pod prstom osećam naježenu kožu
tela koriste znakove
sva su tela ista
nemaju oči kojima
bi te nežno gledala
ne sećaju se prošlosti
tela nemaju misli
Tela, po rafovima
u supermarketu bezglasno vrište
tela završavaju na otpadu
tela se popravljaju u fabrici
uredno slažu odeću na stolici
bosim nogama gaze po parketu
Tela kašlju, tela uzdišu
stenju i svršavaju
sva su tela vrela
u mraku su užarena
sijaju, jer su električna
Tela se izvijaju i grče mišiće
tela imaju leđa grudi i stomak
tela se diraju po polnim organima
tela se ujedaju i balave po vratu
šamaraju po dupetu
i miluju po obrazu
pažljivo sa njima
mogu svašta da izdrže
ali nisu od čelika
Tela se okreću
tela često spavaju sama
jer druga tela hrču u susednoj sobi
stara, očuvana tela su podnošljiva
konzervirana tela
su socijalno prihvatljiva
deformisana tela svi izbegavaju
tela iz zavoda
za ometene u razvoju
imaju napad epilepsije
U autobusu
u jutarnjem zadahu
ispod miške
guraju se tela
Upakovana u jeftinu
ili skupu ambalažu
tela mogu biti bajata ili sveža
i zaista, zaista, o zaista
nikada nisu cela
No comments:
Post a Comment