PIERROT LE FOU, Color lithograph, 1964. / LUDI PJERO, litografija u boji, 1964.
Institut Servantes, Ambasada Španije u Beogradu u saradnji sa Galerijom Progres i Gradskim muzejem Sombor organizuju izložbu velikog španskog slikara Huana Miroa pod nazivom Magija Huana Miroa: crteži i grafike. U okviru izložbe biće predstavljeni, po prvi put u Beogradu, orginalni crteži i grafike. Izložba se svečano otvara u četvrtak, 15. januara, u 19:00 u galeriji Progres. Izložba će biti otvorena do 7. februara. Radno vreme galerije svakog radnog dana i subotom od 10 do 21h, i nedeljom od 12 do 20h.
Institut Servantes, Ambasada Španije u Beogradu i galerija Progres imaju zadovoljstvo da predstave vrednu kolekciju orginalnih crteža i grafika velikog španskog slikara Huana Miroa. Zahvaljujući zajedničkom naporu ove tri ugledne institucije posetioci će imati priliku da uživaju u šezdeset i tri dela, koja nas, prema rečima kustosa izložbe Marise Oropese, uvode u jedan poetičniji i veseliji Miroov svet. Tokom izložbe posetici će moći da saznaju više o radu čuvenog španskog slikara od studentkinja Akademije Lepih umetnosti koje će u galeriji pružati informacije zainteresovanim posetiocima.
Izložba Magija Huana Miroa: crteži i grafike (šp. La magía de Miró: dibujos y grabados) bila je izložena 2007. u Argentini (Buenos Aires) i u toku 2008. u Urugvaju (Montevideo) i Španiji (Valjadolid). Dela su pojedinačno izlagana na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Prilikom izbora dela, kustos iz Španije Marisa Oropesa, vodila se hronološkim kriterijumom. Sva dela potiču iz njegove poslednje epohe i zbog toga imaju posebnu vrednost s obzirom da se mogu videti nove tehnike koje je primenjivao kao što su različiti monotipovi (otisci), vosak, šmirgla, izgužvan papir i sl. Isto kao i u slikarstvu, Miro crteže i grafike stvara brzo i lako, povremeno služeći se sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela. Posebno se ističe delo "Aidez l' Espagne" (Pomozite Španiji) zbog svoje istorijske vrednosti. Miro je sliku realizovao 1937. godine sa željom da svetu ukaže na situaciju u Španiji za vreme Španskog građanskog rata i da zatraži pomoć od evropskih zemalja u borbi protiv fašizma.
Huan Miro je rekao: „Slikarstvo i poezija spajaju se poput vođenja ljubavi, to je razmena krvi, potpuno predavanje, bez ikakve mudrosti, bez ikakve zaštite".
Marisa Oropesa, kustos izložbe, ističe da je Huan Miro kao i na svojim platnima slobodno izražavao svoje ideje u kojima se stapaju pitomost i nasilje, jasnoća i tama, radost, neuobičajene pojave... Kod Miroa nema ničeg apstraktnog, uvek je imao reference u konkretnim stvarima. Nije ih predstavljao onako kako ih vidimo, već onako kako ih je osećao ili kako bi voleo da ih mi osetimo. Slikar je priznao da svaki trun prašine poseduje jednu divotu, dušu i da mu najjednostavnije stvari daju ideje. Ali da čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistoće da bi bio ganut.
Huan Miro je rođen 20. aprila 1893. u Barseloni. Bio je vajar i slikar, jedan od najvećih predstavnika nadrealizma i tokom XX veka stvorio je opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva. Školovao se u Barseloni, a u Parizu je stvorio svoja najznačajnija dela i bio je uključen u rad bitnih umetničkih pokreta. Tokom Španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata. Tokom Drugog svetskog rata vratio se u Barselonu, a potom se nastanio na Majorci gde je dočekao duboku starost. Miro je bio svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio je keramičar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno, bio je očaran pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom. Mirov stil nazvan je „biomorfna apstrakcija". Osnovna slikarska sredstva su mu crtež i mrlja, a glavne teme - noć, zvezde, mesec, žene. Na Venecijanskom bijenalu 1953. dobija veliku nagradu za grafiku. Prihvaćen je kao klasik modernog slikarstva. Umro je 1983. na Palma de Majorci.
Izložba je u toku decembra predstavljena u Somboru u Gradskom muzeju gde je privukla veliku pažnju posetioca iz cele Srbije kao i iz Hrvatske, Mađarske i Rumunije. Samo u toku prva tri dana izložbu je videlo više od 1.000 posetilaca.
izvor: Arte, Mreža kreativnih ljudi
http://belgrado.cervantes.es