New cover for the collection of poetry Lovkinja (The Huntress), by Pascale Petit.
KUĆA ZMIJA
Vreme je popeti se do tvojih ulaznih vrata, Majko,
i zazvoniti čegrtavom zujalicom zvona,
vrata sa dva zakrivljena očnjaka.
Ulazim, u mišićavo grlo hodnika,
niz tunel koji se sad zatvara
u tačkicu svetla.
Ja sam u dnevnoj sobi koja guta,
perem je za tebe, polu-živa,
poput čoveka koji se priprema za kišni ples
u suvom koritu potoka. On poseže
u jamu i pere zmije
da kasnije dok pleše sa „malim majkama“
u svojim ustima, one ne bi grizle.
Ja sam dete koje se igra u oboru
sa svojim zvečarkama ljubimcima,
dajući im hleb i mleko.
Sve dok se ne plašim
neće napasti. A ti kažeš,
„Samo devojčica može to“.
Moji obrazi su gotovo bešavni sad,
bezbrojni presadi kriju nekrozu.
No comments:
Post a Comment